Najbogatiji evropski TV arhiv

Programski audio-vizuelni arhiv Televizije Beograd osnovan 1958. najopsežnije je svedočanstvo o ljudima, događajima i kulturnom miljeu ovog podneblja. Bez arhiva ove vrste, kažu, nema pravog analitičkog novinarstva, a ova, u kojoj je pohranjeno oko 650.000 naslova, važi za kvalitativno i kvantitativno najbogatiju, ne samo na Balkanu već u čitavoj Evropi. Praktično objašnjeno, ako bismo bez prekida, 24 časa dnevno, na jednom kanalu emitovali celokupni sadržaj ovog arhiva, to bi, verovali ili ne, trajalo punih 20 godina.
MATERIJAL Prema rečima rukovodioca programskog arhiva RTS, Milete Kečine (60), bogato audio-vizuelno nasleđe čini heterogenu celinu: igrane TV filmove, drame, serije, dokumentarne, dečje, sportske programe, fotografske, fonografske i videografske zapise iz različitih oblasti, multimedijalne proizvode - od prvog najavnog telopa RTB, raritetnog snimka predstave Jegor Buličov, Titove sahrane, kultnih serija Grlom u jagode i Više od igre do, iz informativno-političkog segmenta, naročito zanimljivih predstavljanja kandidata prvih predsedničkih izbora. Svaki od pomenutih snimaka zahteva specifičan tretman, ne samo kada su produkcija i distribucija u pitanju već i čuvanje.
Filmski arhiv većinom sačinjavaju naslovi na šesnaestomilimetarskoj, a manjim delom na tridesetpetomilimetarskoj traci. Zbog neadekvatnih uslova skladištenja filmski materijal ubrzano propada usled pojave sirćetnog sindroma; magnetoskopske trake pokazuju alarmantne znake starenja; nestaju i magnetoskopske mašine za reprodukciju ovih snimaka. Nedaće koje su pogađale arhiv u određenim razmacima - od poplava, preko brisanja značajnih emisija, bombardovanja RTS do požara 5. oktobra 2000. doprinele su tome da se dobar deo arhive nađe u kritičnom stanju.
REŠENJE Doduše, zahvaljujući tome što su depoi u kojima se čuvaju materijali bili dobro obezbeđeni najveći deo programskih sadržaja je sačuvan. Dobar deo arhive na magnetnim trakama bio je ispod dela zgrade koja je srušena u bombardovanju, ali nije bilo većih oštećenja zahvaljujući tome što je sve bilo pohranjeno u podrumu. Petog oktobra uglavnom je izgoreo deo materijala vezan za događaje iz devedesetih, ali samo zato što nije bio predat dokumentaciji, nego se nalazio u kancelariji urednika aktuelnosti. Praznine su kasnije popunjavane time što su snimatelji od kuće donosili sačuvane snimke. Tako je nedavno supruga novinara Krste Bjelića, koji je 90-ih pokrivao događaje s područja Knina, predala arhivi pedesetak kaseta iz njegove zaostavštine.
Prema Kečinim rečima, ono što bez velikih ulaganja može i uveliko se radi jeste revitalizacija filmske trake. Pre dve godine oformljeno je odeljenje za revitalizaciju filmske trake u kojem se fizički, hemikalijama čiste trake, a ovih dana instalirana je i ultrasonic-mašina za automatsko čišćenje. Bez temeljne revitalizacije snimaka na filmskoj traci nemoguće je presnimavanje na savremene video-formate, pa samim tim ni digitalizacija.
- Suština je u tome da se cela zbirka, koja se nalazi na analognim formatima, prebaci u digitalni fond - objašnjava Kečina i dodaje da bi idealno bilo kada bi se cela zbirka našla na digitalnim video-kasetama i istovremeno na moćnim serverima, tako da bi pristup sadržajima mogao da bude skoro trenutan. To u praksi znači da bi se iz produkcionih punktova (montaža) direktno mogli povući željeni insert, prilog ili emisija sa centralnog video-servisa, što bi znatno ubrzalo i olakšalo proces proizvodnje novih programa zasnovanih na arhivi, ali i proces emitovanja. 
RAZMENA Što se komercijalne razmene materijala tiče za inostrane interesente uspostavljen je određeni cenovnik. Cena minuta je svugde otprilike ista i usaglašena je u okviru EBU - Evropske unije prikazivača. Izuzetak su retki i ekskluzivni materijali, kod kojih se cena formira prema dogovoru.
- Česi su, na primer, nedavno pravili dokumentarac o stjuardesi Vesni Vulović, koja je preživela pad Jatovog aviona 1972. iznad Češke. Taj materijal prodali smo im po ceni od 2.000 evra po minutu. Neprofitnim kulturnim ustanovama materijal ustupamo bez nadoknade - kaže Mileta Kečina.  

Kampučija 1978.

Emisija Kampučija '78, autora Nikole Vitorovića, snimljena je u Kambodži, koju je te 1978. režim Pola Pota zatvorio za novinare. Nikola je, međutim, sa ekipom iz Kambodže doneo ekskluzivne snimke koje nije imala, a ni danas nema nijedna TV stanica na svetu. Ulaznica je naravno bila pripadnost tadašnje SFRJ pokretu nesvrstanih. Snimci su obišli ceo svet, a na njima su prvi put viđeni kadrovi pustih gradova, jer je Pot stanovništvo poslao na rad na pirinčanim poljima. Interesantno je da su kadrovi viđeni u kultnom ostvarenju Polja smrti, američkog režisera Olivera Stona skoro identični sa dokumentarnim snimcima iz ove emisije. Dugo je ovo bio najtraženiji i najprodavaniji program iz informativnog dela arhive TV Beograd. Inserte iz ove emisije prošle godine tražio je i dnevni list Mond za potrebe dokumentarca u kom su prikazali događaje koji su obeležili 20. vek. 

Jegor Buličov

O vrednosti snimka kultne predstave Jegor Buličov JDP u kojoj je briljirao Milivoje Živanović najbolje je svojevremeno pisao Jovan Ćirilov. U Politici iz 1992. stoji: "Snimak predstave Jegor Buličov u TV režiji Aleksandra Đorđevića iz poznih 60-ih godina verovatno je jedinstven primer u svetu sačuvanog televizijskog snimka jedne pozorišne predstave napravljene još ranih 50-ih godina. Jegor Buličov je bila kultna predstava moje i svih generacija pozorišnih gledalaca pre nje. Tajna njenog uspeha nije bila u estetici, već u njenoj vanvremenskoj veličini."

Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo

Kultna drama Soje Jovanović Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo iz 1976. sa Milenom Dravić kao Borkom i Slobodanom Đurićem kao nezaboravnim Milićem Barjaktarevićem proglašena je najboljom TV dramom svih vremena. Isti epitet nose i serija Srđana Karanovića Grlom u jagode, koja se pored nostalgičnog osvrta na jedno vreme bavi i univerzalnim problemima mladih, bez obzira na to što se bavi šezdesetim godinama prošlog veka. Otud je s istim uzbuđenjem generacije prate već dvadesetak godina. Više od igre je posebno interesantna, jer se u socijalističko vreme, sredinom sedamdesetih, bavila retko obrađivanom temom života građanskog društvenog sloja uoči Drugog svetskog rata.

Na slovo, na slovo, Poletarac, Neven

U revolucionarnoj dečjoj emisiji Na slovo na slovo Duška Radovića iz 1964. autor se prvi put obraćao deci kao ravnopravnim gledaocima i sagovornicima. Čuvena američka dečja serija Ulica Sezam, koju smo ovde gledali sedamdesetih godina, nastala je na istoj matrici. Nezaobilazno mesto među snimcima dečjeg programa svakako zauzimaju i Neven Timotija Džona Bajforda, svojevrsno aktuelizovanje i osavremenjivanje dela Jovana Jovanovića Zmaja i Poletarac, nastao prema časopisu Duška Radovića za decu.

Debejki i Titova sahrana

Među direktnim prenosima posebno mesto u arhivi zauzimaju - direktan prenos presađivanja srca u Beogradu, koje je 1968. izveo američki hirurg Majkl Debejki, čuven po razvijanju veštačkog srca i srčane pumpe neophodne pri presađivanju srca i naravno - prenos sahrane Josipa Broza Tita. Moma Martinović, reditelj sahrane kojoj je prisustvovalo 209 delegacija iz 127 zemalja i 700.000 ljudi, prikazivao je snimke studentima u Njujorku i Norveškoj kao pokaznu vežbu kako se rade zahtevni direktni prenosi.

Koncert za ludi mladi svet i Karavan

Revoluciju u muzičkom programu napravila je emisija Koncert za ludi mladi svet iz 1967. godine, autora Jovana Ristića. Bilo je to prvi put da se na državnoj televiziji emituje rok muzika i to u vidu muzičkih spotova. Bili su to ujedno i prvi spotovi nastali mnogo pre pojave MTV. Od putopisa se posebno izdvaja serija Karavan, autora Milana Kovačevića. Tokom 18 godina prokrstario je celu Jugoslaviju, otkrio i kamerom zabeležio mnoge zanimljivosti (Zmijanje, Neretva I, Rovački Katuni, Prema Tari i Durmitor II).

Fest, Bitef i Bemus 

Kosta Gavras, Lajoš Zilahi, Žak Tati, Ežen Jonesko, Pjer Karden, Mišel Pikoli, Denis Hoper, Bobi Fišer, Piter Bogdanovič, Džek Nikolson, Robert de Niro, Ingrid Bergman, Đina Lolobriđida... Samo su neka od imena čiji se ekskluzivni intervjui nalaze u arhivi, zahvaljujući njihovim gostovanjima na Festu, Bitefu, Bemusu. Poseban raritet je snimak intervjua Lajoša Zilahija, koji je bio poznat po tome što nije podnosio novinare i nije davao intervjue. Na razgovor sa novinarkom TV Beograd Ildi Ivanji, te 1968. pristao je samo zato što je besprekorno govorila mađarski. Čak je na kraju razgovora otpevao jednu srpsku pesmu koju je naučio na nekom od frontova u Prvom svetskom ratu.

Studentski protesti 1968. i 1992.

Studentski protesti 1968. bili su refleks opšte studentske pobune u Evropi, međutim, kod nas su imali posebnu konotaciju. S obzirom na to da smo bili socijalistička zemlja, predstavljali su ozbiljan signal sistemu i pobunu protiv uspostavljene hijerarhije vrednosti. Snimci ovih pobuna bili su dugo pod izvesnim embargom. Čak su, prema rečima Milete Kečine, bili i fizički izdvojeni u depou - pod ključem. Pošto je televizija devedesetih bila strogo kontrolisana, veći deo snimaka studentskih protesta iz 90-ih koji se nalaze u arhivu mogli su da se vide u celini tek posle demokratskih promena 2000. 

Prvi samit nesvrstanih 1961.

Prvog septembra 1961. u Beogradu počela je Prva konferencija šefova država i vlada nesvrstanih zemalja, kojoj su prisustvovali predstavnici 25 zemalja i 40 antikolonijalnih i oslobodilačkih pokreta. Posle šest dana rada skup je usvojio dokumente o principima nesvrstavanja. U arhivi TV Beograd obilje video-dokumenata svedoči o tom za nas, ali i za svet, značajnom događaju. 

Prvi Dnevnik

U arhivi ne postoji sačuvan kompletan prvi emitovani Dnevnik, koji je pre nešto više od 50 godina vodio Miloje - Mića Orlović. Prva i najstarija filmska storija u arhivu je prilog o Titovoj poseti otvaranju Međunarodnog sajma tehnike i naučnih dostignuća emitovan u prvom Dnevniku. Fototeka Programskog arhiva čuva kao vredan eksponat prvi najavni telop - Meštrovićevog Pobednika sa Kalemegdana, koji se na ekranu pojavio u 8.50 sati, nakon čega su program najavili Olivera Živković, Branislav Surutka i Olga Nađ.