Zemlja gladnih i atomske bombe

Tvrdnje da Severna Koreja nije prekinula razvijanje svog nuklearnog programa nedavno su i zvanično potvrđene saopštenjem Pjongjanga da je uspešno izvedena nova nuklearna proba pod zemljom. To je bio i svojevrsni odgovor sve većim pritiscima međunarodne zajednice ovoj zemlji da odustane od nuklearnog programa. Prema tvrdnjama južnokorejske novinske agencije Jonhap, Severna Koreja je ispalila tri rakete kratkog dometa, nekoliko sati nakon što je izvela novu nuklearnu probu. Cilj ispaljivanja raketa je bilo zaplašivanje američkih špijunskih aviona koji su nadgledali oblast u kojoj su izvršeni atomski testovi.
Južnokorejske i američke obaveštajne službe su primetile rakete zemlja-vazduh dometa 130 kilometara koje su najverovatnije ispaljene iz baze Musudanri, u kantonu Hvadae, koja se nalazi na severoistoku zemlje gde su vršene i ranije probe. Seizmološke službe SAD, Južne Koreje i Japana su registrovale seizmološke aktivnosti u oblasti te baze, što je potvrdilo i tvrdnje novinskih agencija.
TESTOVI Severna Koreja je prvi put zabrinula svet 1993. kada je napustila pregovore o zaključivanju Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja. Administracija Klintona je još 1994, nakon razmatranja SAD da bombarduju Severnu Koreju, potpisala sporazum sa Pjongjangom o zamrzavanju nuklearnog programa. Pjongjang je 1999, uz obećanje Vašingtona da će dobiti pomoć u hrani, dozvolio Amerikancima inspekciju svojih nuklearnih postrojenja. Stručnjaci nisu našli ništa sumnjivo što bi ukazalo na kršenje odredbi sporazuma. Pjongjang je 2001. zbog kašnjenja izgradnje obećanih reaktora za centrale, namenjenih za nadoknadu nedostatka električne energije u Severnoj Koreji, najavio da će nastaviti samostalno da razvija svoj nuklearni program koji nema za cilj ugrožavanje bezbednosti u regionu.
Severna Koreja je 2003. proterala međunarodne inspektore za nuklearno naoružanje i premestila 8.000 šipki sa sadržajem plutonijuma dovoljnim za pet ili šest nuklearnih bombi. Prvi nuklearni test pod zemljom izvršen je 9. oktobra 2006. Uprkos rezultatima slabijim od očekivanih koji su objašnjeni kvarom na uređaju, Severna Koreja pridružila se grupi zemalja koje imaju nuklearno naoružanje, uz ocenu da je najnestabilnija i najopasnija članica. Proba je bila oštro osuđena, ali je donela novi preokret u šestostranim pregovorima Severne Koreje sa SAD, Kinom, Južnom Korejom, Japanom i Rusijom. U februaru 2007. Severna Koreja pristala je da odustane od razvoja programa nuklearnog naoružanja nakon što je Vašington podržao ponovno uvođenje sankcija. Međutim, u decembru 2008. Severna Koreja odbila je mere koje je od nje zahtevala Bušova aministracija i dogovori su propali. Prema oceni eminentnih političkih analitičara, Pjongjang je odustao od Bušove ponude zbog mogućnosti dobijanja boljih uslova od administracije predsednika Obame.
Početkom godine Severna Koreja je objavila prekid svih vojnih i političkih odnosa sa Južnom Korejom, optužujući je za neprijateljske odnose i špijunažu. Situacija se dodatno pogoršala tokom aprila kada je održana sednica Saveta bezbednosti. Predstavnici Severne Koreje istupili su iz međunarodnih pregovora o obustavi nuklearnog programa, rekavši da će ponovo pokrenuti suspendovani nuklearni reaktor. Netipično oštro saopštenje usledilo je nakon kritika Saveta bezbednosti UN, koji je pooštrio sankcije i osudio Severnu Koreju zbog lansiranja rakete 5. aprila ove godine. Taj postupak je ocenjen kao direktno kršenje rezolucije 1718, koja je usvojena oktobra 2006. Zvaničnici Severne Koreje i dalje insistiraju na tome da je lansiranje rakete bilo u okviru mirovnog svemirskog programa, tvrdeći da je lansirana raketa nosila komunikacioni satelit.
ODGOVOR Druga nuklearna proba pod zemljom izvršena je pošto je Pjongjang upozorio da će na taj način reagovati na pooštravanje međunarodnih sankcija zbog lansiranja balističke rakete, objavila je zvanična severnokorejska novinska agencija KCNA. U skladu sa zahtevima naših naučnika i tehničara, naša republika je 25. maja uspešno izvela još jednu podzemnu nuklearnu probu u okviru mera za jačanje njene samoodbrambene nuklearne moći, kaže se u saopštenju. Nova dešavanja dovela su do vanrednog sazivanja sednice u Savetu bezbednosti, gde je postignut jedinstven stav u osudi poteza Pjongjanga. Nema sumnje da će biti izglasana nova kaznena rezolucija, ali je pitanje da li će to dati bilo kakve rezultate. Diplomate navode da pet stalnih članica SB UN, zajedno sa Japanom i Južnom Korejom, razmatraju putne i finansijske sankcije, šire embargo na isporuke oružja, oštrije inspekcije teretnih pošiljki i zamrzavanje severnokorejske imovine u inostranstvu. Sugeriše se, ujedno, da je veći problem od samog nuklearnog testa mogućnost da Pjongjang prodaje materijal za atomsko oružje Iranu ili Al Kaidi.
 Prema izjavama seizmologa iz različitih zemalja, nuklearna eksplozija izazvala je veštački zemljotres jačine od 4,7 do 5,3 stepena Rihterove skale. Ruska agencija Itar-Tas navodi da nije stvar u snazi, već u kvalitetu naprave, jer specijalne službe zainteresovanih zemalja pokušavaju da utvrde da li je to bila proba kompaktne bojeve glave za balističku raketu, za čiju proizvodnju je većina eksperata ranije pretpostavljala da Severna Koreja nema odgovarajuću tehnologiju. Usledile su i spekulacije da su SAD u velikoj meri omogućile razvoj nuklearnog naoružanja, pre svega dozvoljavajući pakistanskom fizičaru i tvorcu prve azijske atomske bombe Abdulu Kadiru Kanu da prodaje pakistansku tehnologiju Severnoj Koreji. Prema izvorima pakistanske vlade, Severna Koreja je dobijala logističku pomoć u periodu između 1997. i 2001. Neke obaveštajne službe veruju da je strateška razmena između Pjongjanga i Islamabada trajala do kraja 2002, pri čemu su SAD držale zatvorene oči iako je CIA imala konkretne dokaze o nedozvoljenim transakcijama.
Čitav svet se ujedinio u osudi postupaka Severne Koreje, a čini se da je  pooštravanje sankcija jedino moguće rešenje u ovom trenutku. Ponašanje Severne Koreje povećava tenzije i potkopava stabilnost u severoistočnoj Aziji. Takve provokacije vode ka izolaciji Severne Koreje, saopštila je Bela kuća. Susedni Japan duboko je uznemiren zbog aktivnosti Pjongjanga, a japanski premijer Taro Aso istakao je da će Tokio tražiti usvajanje nove rezolucije kojom će biti osuđena severnokorejska nuklearna proba. Sergej Lavrov izjavio je da je Moskva veoma zabrinuta zbog nove nuklearne probe. Oštroj kritici se pridružila i Kina, koja je svojevremeno bila saveznik Severne Koreje snabdevajući je tokom devedesetih godina potrebnim sirovinama za razvoj nuklearnog naoružanja. Navedeno je i da kineska strana odlučno zahteva od Severne Koreje da poštuje svoja obećanja u vezi sa denuklarizacijom i da zaustavi sve nuklearne akcije.
Južna Koreja i američke snage u toj zemlji podigli su stanje pripravnosti na najviši nivo od 2006. nakon što je Severna Koreja zapretila južnom susedu ratom, poručivši da je više ne obavezuje zaključeni sporazum o primirju iz 1953. kojim je okončan Korejski rat. Tome je doprinela i odluka Seula da započne presretanje severnokorejskih brodova za koje sumnja da nose oružje za masovno uništenje što je za Pjongjang ništa drugo do objava rata. Bilo kakav neprijateljski akt protiv naših miroljubivih plovila, uključujući pretraživanje i zaplenu, smatraće se neoprostivom povredom našeg suvereniteta, izjavio je predstavnik severnokorejske vojske i dodao da će njegova zemlja uzvratiti moćnim vojnim udarom.
METE Analitičari pretpostavljaju da bi prva meta udara mogla da budu ostrva blizu granice dve zemlje u Žutom moru, kojima je Pjongjang odbio da garantuje legalni status. Linija podele koju Pjongjang ne priznaje predstavlja morsku granicu na zapadnoj strani Korejskog poluostrva. Još uvek osporavana granica bila je mesto sukoba 1999. i 2002.
Severna Koreja je takođe ponovo pokrenula fabriku za preradu nuklearnog goriva. Prema južnokorejskim izvorima, špijunski avioni su registrovali dim iz nuklearnog objekta u Jongbjonu, što nagoveštava da je ponovo započet proces dobijanja plutonijuma. Veruje se da je Pjongjang u stanju da preradi 200-250 tona iskorišćenog nuklearnog goriva svake godine i na taj način izvuče oko sto kilograma plutonijuma. Južna Koreja, zbog nuklearne probe i pretnji, izdala je zabranu svojim građanima da putuju u Severnu Koreju, koja se ne odnosi na one građane koji posećuju zajednička industrijska postrojenja u pograničnim oblastima. Južna Koreja je saopštila da je njena vojska spremna da se odupre napadu sa severa uz pomoć američkih trupa koje broje oko 28.000 vojnika. Iako se pretpostavlja da Severna Koreja raspolaže sa bar nekoliko atomskih bombi, njeni naučnici još nisu ovladali tehnologijom potrebne minijaturizacije oružja kako bi se ono postavilo u raketu koja bi stigla do Japana ili dalje. Čak i da usavrše tehnologiju, ispaljivanje rakete na nekog suseda bi bilo ravno samoubistvu. Ono što žele da pokažu jeste da je nuklearna sila ravnopravna sa ostalima, da žele da zaštite ne samo zemlju već režim  koji je veoma krhak. Niko ko se u toj zemlji zalaže za kompromis trenutno nije u jakoj poziciji, a jedan od zvaničnika zadužen za odnose sa Južnom Korejom je nedavno pogubljen. U Severnoj Koreji je od prošle godine na vlasti vlada koja je konzervativnija od prethodne, što je unelo nemir među stanovnike zemlje koja se bori sa zastrašujućim siromaštvom. Tamošnja vojska želi da pokaže čvrstinu i prema Seulu i prema svom stanovništvu zbog sve učestalijih unutrašnjih sukoba koji se vode najviše zbog pitanja naslednika bolesnog lidera Kim Džon Ila.

Nuklearna bomba od 20 kilotona
 
Snaga nuklearne bombe koju je testirala Severna Koreja bila je oko 20 kilotona, što je približno snazi atomske bombe koju su SAD 1945. bacile na Hirošimu, saopštio je izvor iz ruskog Ministarstva odbrane. Time je Severna Koreja podigla eksplozivnu moć i kontrolu svog nuklearnog oružja na novi nivo. Generalni konzulat Severne Koreje u Nahodki saopštio je da neće biti nikakvih negativnih ekoloških posledica podzemne nuklearne eksplozije po Daleki istok Rusije, kao ni za druge severnokorejske susede, dok je hidrometeorološka služba ruske pokrajine Primorje, koja se jedina graniči sa Severnom Korejom, saopštila da je radioaktivnost u predviđenim granicama.