Pogrešio sam. Moje saučešće!

Svi znaju za tragediju preminule devojčice Anje Grahovac, slučaj klinike Decedra, devetnaestogodišnje Jelice Radović i četrnaestogodišnjeg Dalibora Havleka, koji je preminuo na Institutu za majku i dete. Mediji su danima pisali o ovim i niz drugih sličnih slučajeva koji su se tragično završili, ali u dosadašnjim postupcima pred srpskim sudovima lekari su retko kad osuđeni.
Lekari kao po pravilu ne snose nikakve sankcije, čak i kada njihove profesionalne propuste utvrde stručnjaci. Dok Amerikanci javno priznaju da im godišnje umre 10.000 ljudi zbog propusta i grešaka u lečenju, u Srbiji praćenje propusta i prijavljivanje grešaka često se prikriva iz straha od posledica po ugled ustanove i samih lekara. Zdravstveni radnici srpskim bolnicama i domovima zdravlja, takođe i privatnim ordinacijama i klinikama, dužni su po Protokolu za registrovanje, da prijave takozvane neželjene događaje. Od 2007. godine do danas stiglo je oko 1.000 prijava, najčešće prijava rana od ležanja, komplikacije prilikom uvođenja ili izlaska iz anestezije, ponovnih operacija (ako prvobitna nije urađena kako treba), a poslednjih nedelja usled smrti porodilja i beba.
TAKO TREBA Više od dve nedelje trajala je drama Beograđana Zorane i Dušana Tešića čija je šesnaestomesečna beba Natalija pala u duboku komu zbog teškog oblika meningitisa i na kraju preminula početkom ove nedelje. Sve je počelo kada je dete 11. maja dobilo visoku temperaturu od 40 stepeni Celzijusa. Odveli su je u Dom zdravlja Novi Beograd i tada je dete pregledala dr Lidija Manić, koja je rekla da je reč o virusnoj infekciji. Pošto i narednog dana detetu temperatura nije padala, 13. maja roditelji je ponovo vode u Dom zdravlja. Ovog puta dete je pregledala dr Zagorka Krstić-Radović, inače izabrana lekarka malog pacijenta. Majka Zorana je tada zamolila doktorku da učini nešto povodom stalne visoke temperature od 40 stepeni. Međutim, kako kažu roditelji, doktorka je prokomentarisala da to "tako treba". Rekla im je: Šta hoćete, majka, skinuli ste temperaturu na 39 stepeni. Tada su detetu samo prebrojani leukociti, koji su bili u redu. Takođe, roditelji tvrde i da maloj Nataliji niko nije uradio leukocitarnu formulu, analizu urina ili celokupnu krvnu sliku i biohemiju, što bi pokazalo prisustvo bakterije pneumokok. Ni neurološki pregled nije rađen, koji bi inače pokazao da li dete ima meningitis ili ne.
Čekajući prijem u bolnicu, beba je prestala da diše na rukama majke. Lekari su je uspešno reanimirali. Međutim, daljim analizama u Dečjoj klinici uTiršovoj ustanovljeno je da je u moždanoj tečnosti imala isključivo bakterije, a vrlo malo belih krvnih zrnaca, što je ukazivalo na to da organizam nije imao dobar odbrambeni mehanizam. Lekari su tada rekli da se ovakav slučaj retko viđa i da su prognoze loše. U trenutku prijema u bolnicu dete je imalo nizak broj trombocita i bilo je u septičnom, teškom stanju. Otkazali su joj i bubrezi, što je znak poslednje faze sepse kada otkazuju svi organi, a sepsa se širi celim telom.
Pošto devojčica nije mogla sama da diše, bila je prikačena na aparate. Nalazila se na potpornoj terapiji za održavanje vitalnih funkcija i davali su joj antibiotike. Na kraju je umrla ne videvši poslednji put majku Zoranu.
BILO PROPUSTA Protekle nedelje Ana i Vladimir Lojanica iz Kragujevca trebalo je da proslave mesec dana od rođenja svog sina, ali umesto toga, primorani su da sudskim putem potraže odgovor zbog čega je njihova tek rođena beba 26. aprila umrla sat i po posle rođenja.
Porodica Lojanica tvrdi da je "predugo čekano na carski rez" i da je "bilo propusta", zbog čega su odlučili da Opštinskom javnom tužilaštvu podnesu krivične prijave protiv dvojice lekara Ginekološko-akušerske klinike u Kragujevcu.
U kragujevačkom Kliničkom centru zbog dramatičnih komlikacija na porođaju 19. aprila ove godine umrla je i porodilja Olivera Veljić (39), ne stigavši da vidi svoju treću ćerku. Porodici je rečeno da je bolovala od retke anomalije krvnih sudova i da je došlo do pucanja stomačne aorte, a lekari su joj amputirali i levu nogu. Dosad je utvrđeno da "lekari nisu direktno krivi za njenu smrt". Međutim, Oliverin suprug Danilo Veljić izjavio je da neće odustati od tužbe protiv lekara, a zahtevaće i objašnjenje zbog čega njegova pokojna supruga nije prebačena u Beograd na lečenje.
SOLIDARNOST Greške dolaze najčešće usled nedovoljne stručnosti, određene prepotentnosti lekara koji smatraju da su svemoćni, i odsustva kontinuirane edukacije. Onog trenutka kada lekar kod nas završi i položi specijalistički ispit, u velikom broju slučajeva, pogotovo u unutrašnjosti, on smatra da je završio svoju profesionalnu edukaciju do kraja života.
Lekarske strukovne organizacije u Srbiji retko optužuju doktore za profesionalne greške. Tako je, na primer, u slučaju Anje Grahovac, Sud časti Privatne lekarske komore, razmatrajući okolnosti njene smrti, zaključio da nije bilo stručnih propusta u celokupnom medicinskom postupku, a stručna lekarska udruženja nisu osudila kršenje lekarske etike. Srbija je zato među retkim zemljama koje UN ne prijavljuju prigovore na stručni rad lekara. Primera radi, Nemačka je prošle godine prijavila 42.000 prigovora, od kojih je 12.000 dokazano. To nas dovodi do zaključka da je u Srbiji očigledno lekarska solidarnost jača od lekarske etike.

Sin mi je umro greškom lekara

Malo je poznato da je pevača Željka Samardžića pre više od dvadeset godina zadesila tragedija. Beba Samardžićevih je, kako je Željko ispričao, sa samo tri meseca izgubila život, takođe greškom lekarskog osoblja.
Gubitak tek rođenog deteta poznati pevač nazvao je neizlečivom ranom koja ga boli celog života.
- Retko kada pričam o jednoj stvari koja će me boleti do kraja života. Pre nešto više od dvadeset godina u Mostaru mi je umro sin kada mu je bilo svega tri meseca. Dete se razbolelo, zaboleo ga je stomačić, pa je umrlo greškom lekara koji mu nisu na vreme operisali slepo crevo. Bolelo je i tada, ali i kasnije jer nisam uspeo da dobijem muško dete. Imam tri ćerke i srećan sam, danas mi unuci leče rane koje su se otvorile smrću mog sina - ispričao je Željko u dirljivoj ispovesti bosanskom listu Ekspres.

Najčešće greške

1. dijagnostičke (najčešće perforacija slepog creva)
2. greške uzrokovane kozmetičkom operacijom
3. štete izazvane pacijentovim infekcijama
4. štete izazvane injekcijama
5. greške anesteziologa prilikom davanja ili izlaska iz anestezije
6. vakcinacija protiv dečje paralize
7. davanje pogrešne transfuzije
8. zamena pacijenta
9. vršenje operacija na zdravom ekstremitetu
10. pogrešna intubacija bolesnika u jednjak umesto u traheju

Poduži spisak žrtava tragičnih grešaka

Stefan Gavrilović (pet) na Institutu za majku i dete u Beogradu operisan od upale krajnika 27. oktobra 1997. Od tada, pa do 4. novembra, kada je preminuo, stalno je imao visoku temperaturu. Lekari su sve vreme to pripisivali normalnoj postoperativnoj reakciji. Nisu ga lečili antibioticima, što se kasnije ispostavilo kao fatalno, jer je obdukcionim nalazom utvrđeno da je Stefan imao sepsu.

Anja Grahovac (tri) iz Zemuna umrla je 4. juna 2007. na Institutu za majku i dete zbog lekarske greške prilikom operacije katarakte na očnoj klinici Perfekta. Obdukcionim nalazom, urađenim na Vojnomedicinskoj akademiji, utvrđeno je da je do tragičnog ishoda došlo usled nedostatka kiseonika tokom operacije.

Jelica Radović (19) otišla je u privatnu kliniku Decedra u Beogradu da operiše čukljeve. Zaradila je sepsu i preminula posle četiri dana, 9. septembra 2006, u Urgentnom centru KCS.

Marijani Jojkić (26) iz Pančeva lekari Pančevačke bolnice šest dana nisu ustanovili da joj je puklo slepo crevo, usled čega je umrla 21. marta 2006. godine.

Dalibor Havlek (14) iz Rume preminuo 15. februara 2008. u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj u Beogradu. Dalibor je preminuo nakon mesec i po dana provedenih u komi u koju je upao tokom gastroskopije, gutanja sonde radi pregleda gornjih organa za varenje.

Zoran Matić (28) preminuo je 15. novembra 2000. posle operacije vena na beogradskoj privatnoj klinici Decedra. Istog dana kada je otpušten sa klinike Zoran se požalio roditeljima na bolove u vratu i plućima i na gušenje. Posle četiri dana preminuo je od tromboembolije pluća.

Milijana Ljuboja (37) preminula je 26. oktobra 2006. nakon operacije žučne kese u Zemunskoj bolnici. Lekari su tada greškom oštetili žučni vod, što je ustanovljeno tek osam dana kasnije. Nakon mesec i po dana provedenih u bolnici umrla od sepse.

Slađan Stojković (25) iz sela Gamzigrad umro je 8. jula 2008. od upale pluća od koje je oboleo na psihijatrijskom odeljenju Zdravstvenog centra u Zaječaru. Roditelji optužuju lekare da nisu reagovali na vreme jer su ga poslali da snimi pluća tek posle dve nedelje, dan pre nego je Slađan preminuo.

Srđan Knežević (51), nekadašnji sportski komentator RTS, zbog greške lekara postao je kvadriplegičar. Prve simptome bolesti je osetio neposredno posle prenosa rukometne utakmice na EP 1996. Šest meseci kasnije lekari su mu ustanovili diskus herniju vratne kičme i operacija je bila neizbežna. Nažalost, pogrešan potez hirurga Radeta Repca, koji ga je, kako je Knežević isticao kasnije, operisao pod dejstvom alkohola, bio je dovoljan razlog da Zoran zauvek ostane nepokretan. Morao je da se suoči sa oduzetošću sva četiri ekstremiteta i sa time je živeo još desetak godina, da bi 2006. preminuo. Repac nikada nije kažnjen.

Ivana Đurđić (32),  neuropsihijatar iz Beograda, 28. aprila 2000. primljena je u GAK u Višegradskoj i greškom lekara praktično je ugušena na porođaju. Prema tvrdnji njenog supruga, smrt je nastupila zbog nedostatka kiseonika. Tubus je, naime, umesto u dušnik, bio postavljen u jednjak, što je izazvalo automatsko gušenje.

Olivera Veljić (39), majka dveju devojčica, preminula je posle trećeg porođaja 19. aprila ove godine u Kragujevcu. Veljićevoj su, tokom četiri operacije koje su usledile nakon porođaja, odstranjeni deo materice i deo unutrašnjih organa, a lekari su morali da joj amputiraju i nogu. Oliverin suprug tvrdi da nisu tačne tvrdnje lekara da je Olivera bolovala od anomalije krvnih sudova ili neke druge bolesti i za smrt supruge optužuje lekare.

Snežana Ilić (32) - nepunih deset dana bilo je dovoljno da se prevali put od najveće radosti do tuge neprebolne. Posle decenije lečenja i iščekivanja, na svet je došla toliko željena beba, ali je neočekivano ostala bez majke Snežane Ilić (32) iz Kaluđerice. U otpusnoj listi iz Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije kao "konačna dijagnoza" navedeni su: infarkt mozga, trombocitoza, koma...

Katarina Miloradović (30) preminula je nakon što joj je u Specijalnoj ginekološkoj bolnici Medikus u Požarevcu urađen prekid trudnoće. Žena je, usled "krvne zaraze, zapaljenja materice i drugih komplikacija", preminula 12. decembra 2007. u Kliničkom centru u Beogradu.

Ljiljana Arambašić (18) preminula 21. februara 2002. u Institutu za ginekologiju KCS. Optuženo je sedam lekara specijalista. Terete se da su nesavesno postupali, da nisu uspeli da postave dijagnozu, niti da pruže odgovarajući medicinski tretman. Ginekolozi su procenili da je ona nervni bolesnik pošto je vrištala od bolova i bila agresivna i uputili je u Institut za neuropsihijatrijske bolesti Laza Lazarević, zatim u Institut za infektivne i tropske bolesti. Kada je primljena, bila je u komi i iste noći je umrla.